Из Епархије


Устоличење eпископа Хризостома у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли

 

 

У недељу, 14. јула 2013. године, у Катедралном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли обављен је чин увођења у трон Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома.

Свету архијерејску Литургију су служили Епископи зворничко-тузлански г. Хризостом, средњезападноамерички г. Лонгин, врањски г. Пахомије, рашко-призренски г. Теодосије и умировљени средњоевропски г. Константин.

Седиште православних српских епископа за крајеве северне и североисточне Босне налази се у граду Тузли (старим Солима) почевши од 1852. године, када је Митрополит зворнички Агатангел прешао из Зворника и почео изградњу новог епископског двора. Од тада ова црквена јединица носи назив Митрополије, односно Епархије зворничко-тузланске. Ратна дејства и атмосфера нестабилности (1992-1995) утицала је на премештање седишта богомчуване Епархије зворничко-тузланске у град Бијељину, где се у манастиру Светог Василија Острошког налазе канцеларије епархијских тела и органа, Црквеног суда и администрације.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, као изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и члан Светог Архијерејског Синода, увео је трон Епископа зворничко-тузланских епископа Хризостома Јевића. Овом значајном догађају и свечаности за Српску Православну Цркву присуствовали су представници политичких власти Федерације Босне и Херцеговине и других верских заједница са којима српски народ дели историјску судбину и у комуникацији са којима гради свој историјски идентитет. Чину устоличења Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома у Катедралном храму у Тузли присуствовали су господа: Светозар Пударић, потрепдседник Федерације Босне и Херцеговине; Денис Бећировић, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине; Сеад Чаушевић, премијер Тузланског кантона; Јасмин Имамовић, градоначелник града Тузле; др Хамдија Липовача, премијер Унско-санског кантона; Јово Турањанин, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске; фра Марио Дивковић, гвардијан фрањевачког самостана Светих Петра и Павла у Тузли; као и хафиз Ахмед ефендија Хускановић, главни имам меџлиса Исламске заједнице Тузле и Хасан ефендија Спахић, муфтија тузлански, председник меџлиса Исламске заједнице Тузле. Све званице су срдачно и искрено поздравиле долазак епископа Хризостома пожелевши му успеха у његовом архипастирском раду.

Радован Пилиповић,
фото: Р. Радановић, Р. Каришић

________________________________________________________________

Устоличење Његовог Преосвештенства епископа зворничко-тузланског Господина Хризостома у Бијељини 13. јула 2013. године

Његова Светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Господин Иринеј је у суботу 13. јула 2013. године у Бијељини, увео у трон новоизабраног епископа зворничко-тузланског Г. Хризостома Јевића, досадашњег епископа богомчуване Епархије бихаћко-петровачке.

Обред увођења у трон, то јест светотајинско предавање пуноће епископске власти (свештенослужења, учитељства и управљања) извршио је поглавар наше помесне Цркве, предавањем архијерејског жезла новоизабраном епископу, уз присуство седамнаест епископа Српске Православне Цркве. Црквену пуноћу (плирому) су на свечаној архијерејској литургији остварили верни народ Бијељине, Семберије и других крајева богомспасаване Епархије зворничко-тузланске, али и других епархија из Републике Српске и окружења, заједно са свештенством и свештеномонаштвом, а под духовним старањем и предстојатељством Његове Светости патријарха српског Господина Иринеја и служашчих епископа: сремског Василија, шумадијског Јована, тимочког Јустина и рашко-призренског Теодосија.

Досадашњи администратор Епархије зворничко-тузланске Његово Преосвештенство епископ бањалучки Господин Јефрем дочекао је на вратима Саборног храма у Бијељини патријарха Иринеја са речима да је његов долазак повезан са похођењем и духовним укрепљивањем верног народа Републике Српске, али и са спровођењем нарочите црквене мисије која се односи на испуњавање одлуке протеклог редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве који је на његов предлог једногласно изабрао за епископа зворничко-тузланског владику Хризостома Јевића. Овој духовној радости и торжеству епархије зворничко-тузланске, која је по својој древној историји и пореклу заправо средњовековна епархија наше светосавске Цркве у Републици Српској, допринело је и присуство следећих архијереја: Њихових  Високопреосвештенстава митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и митрополита дабробосанског Николаја, затим Њихових Преосвештентава епископа: бањалучког Јефрема, шабачког Лаврентија, средњезападноамеричког Лонгина, банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, будимљанско-никшићког Јоаникија, бихаћко-петровачког Атанасија, епископа брегалничког Марка из аутономне Охридске архиепископије, викарног моравичког Антонија и умировљеног епископа Константина. Предајући жезал новом епископу Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј подсетио је да је његов претходник у управи Епархијом зворничко-тузланском владика Василије Качавенда, обновио у априлу свој захтев да буде разрешен дужности епархијског архијереја из здравствених разлога, па је ова славна и историјски значајна епархија остала упражњена. Сабор је једногласно за новог епископа звроничко-тузланског као човека са довољно мудрости и искуства у вођењу епархијских послова изабрао епископа Хризостома, послератног обновитеља духовног лика Босанске Крајине, који је управљао епархијом бихаћко-петровачком пуне 22 године (1991-2013).  Након Свете Архијерејске Литургије и обреда устоличења организована је трпеза љубави и послужење у Етно-селу Станишићи која је окупила представнике политичког,  културног и јавног живота Републике Српске, Србије, Босне и Херцеговине и земаља у окружењу. Овом важном догађају су присуствовали председник Владе Републике Српске Милорад Додик, председник Народне скупштине Игор Радојчић, премијер Унско-санског кантона др Хамдија Липовача, директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, градоначелник града Бијељине Мићо Мићић, као и представници других верских заједница. Тако је испред Римокатоличке цркве изасланик био помоћни бискуп Марко Семрен, а испред Јеврејске заједнице Дарио Атијас. Сви они су новом епископу зворничко-тузланском Господину Хризостому пожелели многа и блага љета, као и мирну управу над повереном му епархијом.

текст: Радован Пилиповић
фото: Б.Милијашевић

_______________________________________________________

Велики Четвртак: Читање 12 јеванђеља
Грчица/Брчко, 21.април

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је на Велики четвртак бденије са читањем 12 јеванђеља у храму свете Петке у Грчици.

Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протојереј Драган Ћирковић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић.

„Отац наш Небески послао је Сина Свога, Господа Исуса Христа, да спасе палога човјека и ослободи га прародитељског гријеха. Господ Исус Христос је једини могао да каже: „Ја сам Пут, Истина и Живот. Ко иде за Мном неће никада ходити по тами“. Родио се Спаситељ наш у пећини, одрастао и кренуо на своју Спаситељску мисију. Чинио је добро људима, слијепима вид враћао, мртве васкрсавао, тјешио ожалошћене. А ми, ондашњи људи, на питање Понтија Пилата одговорили су:“Распни га, распни га“! Иста она маса која Га је дочекала приликом уласка у Јерусалим кличући: „Осана сину Давидову“! Замислите колико смо ми у свакодневном животу неблагодарни Богу и једни према другима? Бог наш Исус Христос обраћа се свима подједнако, и праведнима и грешнима. Запитајмо се вечерас: Када и чиме Бога вређамо? Христос нам је дао одговор на то питање: „Када једном од ових малих не учинисте, Мени не учинисте“. Зато браћо и сестре, трудимо се да будемо благодарни за сва добра која нам Господ даје“, истакао је Владика Василије и додао:“Понтије Пилат је, браћо и сестре, највећи лицемјер кога је свијет угледао. Нека он буде примјер какви не треба да будете у животу. Молим вас, утврђујте се у вјери непрестано и слушајте и поштујете свештенике своје. Не дозволите да вас гордост понесе и да почнете вадити трун из очију браће своје а да брвно у своме не видите“.

____________________________________________

Владика Василије: Божићна посланица
Бијељина, 3.јануар.

Василије
Божијом милошћу Православни Епископ
зворничко-тузлански
Свом свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима
наше Свете Цркве

Благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашег Исуса Христа, и Духа Светога, уз најрадоснији божићни поздрав:

Мир Божји-Христос се роди!

„ Ето дјевојка ће зачети и родиће
Сина , и надјенуће му име Емануил –што значи С нама Бог“ (Исаија 7,14; Мт.1,23)

Драга браћо и сестре, благовјерни народе Цркве наше!

Ријечи пророка Исаије, које  је Свети архангел Гаврило, благовијестио Светој Дјеви Марији, испуниле су се рођењем Богомладенца Исуса Христа у граду Давидову, у  Витлејему.
Вијест о рођењу Господа нашег Исуса Христа у Витлејему Јудејском, објавили су анђели с небеса као велику радост, као источник спасења рода људскога, јер Онај Који се рађа у пећинским јаслама је Онај кроз Кога би саздано небо и земља (Кол. 1,16), Предвјечни Син Оца Небескога.
Кроз рођење Богомладенца Христа, Бог се спушта до човјека да га учини својим најприснијим пријатељем, својим саговорником, да са њиме оствари дијалог у слободи, љубави, повјерењу човјека према Богу, своме Родитељу. Он се спушта до нас, да оствари заједницу са нама на диван и неисказан начин, шаљући Сина свога јединородног на земљу као људско биће: „… да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јован 3,16). Ради чега све то бива? Да би нама људима, ограниченим и смртним, била дарована слава Његова безгранична и вјечна; да би нас, пале у гријех, уздигнуо до Своје светости; да би нама смртнима даровао живот вјечни; да би нас непослушне и врло често неблагодарне научио смиреној послушности и благодарности. Свемогући и Свемоћни Владика свијета постао је човјек, узевши на Себе тијело биједног и смиреног слуге, да би нас ослободио од ропске страсти према материјалним благима, да би нас ослободио од гордости и славољубља.
Данас на празник рођења Сина Божијег, на дан новог савеза Бога са човјеком, морамо и ми поново и изнова обнављати међуљудске односе, никада не заборављајући да истинска Јеванђелска љубав подразумијева излазак из самозатворености у сусрет другоме, и да по ријечима светих отаца наше Цркве, гледајући у лице ближњега свога видимо Бога.

У ове свете празничне дане када славимо Рођење Христово, тајну Божије Премудрости о спасењу свијета и човјека, када знамо да је Бог са нама, треба да се запитамо: а колико смо и да ли смо уопште и ми са Богом? Колико часно носимо свето име хришћанско и да ли својим животом свједочимо Христа? Многи се зову именом хришћанским, али то у свом свакодневном понашању и животу нажалост и нису. Мјеримо се лажним мјерама на велике и мале вјернике, а не истинском: „… мјером раста пуноће Христове“ (Еф.4,13). Говоримо да смо вјерујући, а на молитву и свето литургијско сабрање у цркву не идемо, или веома ријетко идемо, заборављајући ријечи Христове: „ јер гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мат. 18, 20). Славимо крсну славу, а Бога и светитеље не помињемо!

Света Црква нас непрестано позива да у радости примимо Оваплоћеног Господа у наша срца. Овај позив је посебно упућен гордом, славољубивом и самољубивом човјеку овога вијека. Човјеку који је достигао врхунац у науци, али који је духовно гладан и изнутра опустошен, јер, умјесто да живи у заједници са Богом и са ближњим, он тражи научна и логична оправдања за своју вјеру. Без надахнућа, без наде, људи су пали у плијен својим достигнућима, постали су жртве свога властитог напретка који их све више удаљава од Бога. Човјек нашег времена је успаван својим привидним успјесима и лажном срећом, мислећи да је овладао и завладао цијелим свијетом и сматрајући да је вјера и све оно што је свето легенда и фантазија малог броја ограничених људи. Али, погледајмо мало око себе! У свијету владају братоубилачки ратови, глад и болести, гажење људског достојанства, разврат, мржња и свако друго зло. Зар смо такав свијет припремили да оставимо у наслијеђе својој дјеци, својим потомцима?

Порука празника Божића је првенствено упућена нашим душама. Вјера у Спаситеља даје спасење и пуни смисао нашем животу. Вјера нам помаже да искрено доживимо радост Рођења Христовог а Богомладенац Христос нам даје могућност да, у јединству са Њим у Цркви Његовој постанемо боголики и да се избавимо од окова егоизма и отуђености. Пошто је Христос Господ извор радости непролазне и савршене, живо јединство с Њим кроз чврсту вјеру, искрену молитву, кроз покајање, кроз ослобађење од страсти, кроз лијепу ријеч и добра дјела, доноси радост у живот цијеле Цркве.

Данас свака истинска људска душа саосјећа тугу великог броја људи који су у катастрофалним поплавама остали без својих домова и свега онога што је потребно за живот. Зашто се то десило не знамо, али оно што знамо и видимо је да је многим нашим ближњим потребна помоћ. Ево нам браћо и сестре прилике да кроз добра дјела покажемо колико смо у заједници са Богом, да покажемо колико у сваком човјеку назиремо лик Божији. Никада не заборављајмо принцип по којем ће нам судити Богомладенац Христос када по други пут дође у свој Својој слави: „Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; го бијах и одјенусте ме; болестан бијах и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени“ (Матеј 25. 35-36). Да ли и ми ово чинимо? Нека свако себи постави питање и ако може да да одговор, и знаће гдје се налази, и шта нас и наше потомство чека.

Можемо ли рећи да смо са Богом ако свјесно убијамо нерођену дјецу своју, ако на сузи и муци људској сабирамо овоземаљско благо, ако не чинимо једни другима милосрђе и не љубимо ближње своје?
У ове дане радости, сјетимо се молитвено свих оних којима је потребна помоћ Божија, свих оних који болују и пате, да им Господ подари исцјељење и утјеху у братољубљу и истинској хришћанској помоћи. Онима који су неправедно осуђени по затворима, нека Господ улије наду и снагу да преброде сву неправду. Родитељима бездјетним нека Господ подари дјецу, како би била на умножење Рода нашега.

Величина вјерујуће душе је у томе да недељама и празницима славимо Бога у храму, на литургијском сабрању, да своје Крсно име славимо честито у своме дому са својим укућанима и ближњима, сјећајући се својих предака и свог светосавског идентитета. У нашем народу нек се чује најљепша пјесма дјечијег плача у колијевкама, јер нам је то свето завјештање да се умножимо, сложимо и обожимо. Светиња живота је од Бога, а ми је примамо као благослов рађајући нови живот. Богатимо се у Бога, јер је само то богатство непролазно и непропадљиво. „Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу“ (Рим. 12, 15), учи нас Свети апостол Павле. Будимо дакле милосрдни и љубимо ближње своје и сва створења Божија. Чувајмо се лицемјерја и осуђивања других, јер је лицемјерје зло и пошаст  савременог и назови напредног друштва.
Ово је посебно важно, јер морамо у себи сачувати наду да овај свијет, колико год да је пао у гријех и невјерје, у себи скрива једну другачију и живљу стварност, коју виде само они који могу и хоће, а то су они који су испуњени истинском вјером, надом и нелицемјерном љубављу, јер треба живјети у чврстом увјерењу да Господ Исус Христос није мит и легенда. Ако је Дијете рођено у јаслама витлејемске пећине Оваплоћени Бог, онда је свакоме човјеку који Га својим срцем, умом и душом прихвати, тај Бог нада на избављење, нада за вјечно спасење и срећнији живот.
Само ако вјера у Исуса Христа постане средиштем нашег живота ми ћемо моћи свједочити да је могуће изградити нови свијет, свијет мира, праштања и љубави, без обзира на све потешкоће са којима се сусрећемо.

Желимо да радост и овог Божића грије срца свих људи добре воље, а нарочито оних  којима је дата одговорност да управљају нашом Отаџбином и чувају је и залажу се за њено благостање; просвјетарима и омладини нашој, нека свјетлост Сунца Правде Христа Бога нашега, просвијетли ум и срца како би усавршавајући се у науци имали узор у Најбољем Васпитачу и Педагогу благом и добром Исусу Христу.

Честитајући вам празник Рождества Христовог и Нову годину благости Божије, са жељама да вам Господ подари сва духовна и тјелесна добра, како неба тако и земље, поздрављам вас поздравом радости

ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ЗАИСТА СЕ ХРИСТОС РОДИ!
Ваш искрени молитвеник пред колијевком
Богомладенца Христа

Епископ зворничко-тузлански
В А С И ЛИ Ј Е

______________________________________________

Сјећање на почетак прогона Срба отварањем логора у Добоју
Добој, 27.децембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је, у храму светих апостола Петра и Павла, парастос жртвама концентрационог логора у Добоју у знак сјећања на почетак прогона Срба отварањем овег логора.

Овај догађај обиљежен је у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, Центра за културу и образовање у Добоју и Српске православне црквене општине Добој.

„Драга браћо и сестре, сабрани смо данас у Име Господње, у Спомен храму светих апостола Петра и Павла, у спомен свих оних који су невино пострадали у Првом свјетском рату у концентрационом добојском логору гдје је извшен невиђен геноцид према српском народу. Ту је страдало преко 50 000 православних Срба из Херцеговине, Подриња и других простора ондашње БиХ. Они су били као невина јагњад која иде на клање само зато што су православне вјере и српског националног бића. Обиљежавајући њихову и нашу голготу сјећамо се свих великана рода нашега који су били спремни стићи, потећи и у вјери опстојати у одбрни светих идеала, вјере наше Христове православне и имена србиновог. Ми кроз историјске токове као црква, као вјера, као народ у цјелини немамо било чега да се стидимо јер смо увијек састрадавали и страдали ради истине и правде Божије. Наши преци нису устајали никада ни против кога него су се држали тога да треба бранити вјеру своју, име своје, светиње своје и свој породични праг. Такви су били ови новомученици које ћу предложити највишем тијелу наше Свете Цркве да се прогласе за новомученике рода нашега. Они су два пута крштени, први пут у Име Христово водом и помазани светим миром а други пут у крви праведника. Христос Господ каже да нема веће љубави до ли те ако неко положи живот свој за ближње своје. Они су положили живот свој да би они који долазе послије њих живјели колико толико срећни у слободи до Другога Србима наметнутог рата, до овога задњег и вјерујемо посљедњег рата. Ми смо као народ веома чудни. Врло брзо заборављамо све оно што је нашим претцима било свето. Нећу никада заборавити кад сам као дијете гледао када су копани темељи за жељезничку станицу како су прекопавали кости тих мученика. Србима који су тада били на власти било је свеједно јер ништа нису учинили да се они сакупе и да их донесу, као што су њихови преци послије Првог свјетског рата подигнувши овај споменик, часно похранили мученике и страдалнике до чијих су костију могли доћи. Живимо у времену у којем нам опет није стало до тих наших славних предака јер погледајмо колики је Добој град и колико околина добојска има становника, погледајмо школе у добојском округу гдје је већина православне српске дјеце. Гдје су данас православна српска дјеца да им ово буде историјски час, да се науче да је зло рађење готово суђење, да зло чинити у животу не доноси никоме добра? Изгледа да смо поред здравог вида и слуха и слијепи и глуви! Покренуо сам акцију, колико ће успјети и донијети плода, да се на оном страшном стратишту гдје је био концентрациони логор, да се тамо подигне спомен обиљежје и да тамо држимо парастос јер оно је свето због крви мученика и страдалника за вјеру Христову. Та крв је проливена од оних руку које говоре да нам је све заједничко. Ми говоримо јесте, јер Бог је један али нисмо сви људи јер има и нељуди. Има нељуди и у нашем роду а то су сви који се немарно односе према тим свијетлим и светим жртвама невино пострадалим од душманске руке. На нама је да пресаберемо своју савјест. Да видимо гдје смо и шта радимо? Да ли ћемо се одужити тим страдалницима и мученицима који живот свој дадоше да би послије њих они који долазе живјели колико толико у слободи и изобиљу овоземаљском. Њима нека је вјечна слава и хвала и Бог да им душе прости. Душе им у рају ходиле. Господ их је већ овјенчао неугасивим вијенцем славе сигурно и уселио тамо гдје нема плача бола и уздисаја, тамо гдје су праоци наши Аврам, Исак и Јаков, гдје су многи страдалници који су живот свој дали за крст часни и слободу златну. Имају Срби још стратишта. Из Другога свјетског рата која нису откривена. Почело се са откопавањем земних остатака мученика на Дугој Њиви, у Стријежевићима ина многим другим мјестима. Хвала одбору Владе РС за неговање ослободилачких ратова. Велики Његош је рекао:Благо ном ко до вијека живи, имао се рашта и родити. Покажимо својим нараштајима да смо достојни насљедници славних предака који живот свој дадоше за крст часни и слободу златну, вјеру нам очуваше, име нам сачуваше! Да ли ћемо их из мрака извући једном споменицом и уписати имена свих оних који су пострадали гдје је извршен геноцид према Србима. Вјерујемо да у архиву БиХ, архиву Аустроугарске и на многим другим мјестима постоје имена њихова. Ја ово рекох, душу спасох а српски народе чини како те Бог учи и како савјест твоја налаже. Бог да душе прости покојницима, лака им српска земља за коју су живот дали“, истакао је у бесједи Владика Василије.

Након помена положено је цвијеће у спомен костурницу која се налази поред цркве светих апостола Петра и Павла, гдје је и одржано слово о жртвама.

Потом је одржана је академија у просторијама Центра за културу и образовање у Добоју.

„Када је пророк Соломон који је градио јерусалимски храм пошао странпутицом живота, Бог га је опоменуо а он паде ничице и рече:Господе ако ја заборавим Јерусалим и његов храм, и преко њега Тебе,нека се осуши десница моја. Ми данас можемо рећи, ако заборавимо свете и свијетле жртве које су у логору у Добоју, гдје је извршен геноцид над једним народом, ако заборавимо то, нестаћемо са лица земље као људи. Данас ова академија има двоструки значај. Прво, сјећање на цјелокупан прогон на стравичне догађаје из 1915.године и на даље, а друго, преко стихова повезујемо се у неком виду са дијаспором у односу на нашу матицу. Бог да душу прости нашим прецима који живот дадоше и оставише нама у аманет да живимо у традицији и духовној снази за коју су они живот дали. Благослов Божији нека буде на свима вама. Дај Боже да се реализује мисао која је прије десетак година истакнута да се на мјесту концентрационог логора подигне споменик тим светим и свијетлим жртвама рода нашега“, поручио је пристунима Владика Василије.

Концентрациони логор у Добоју је формиран од стране аустроугарских власти 27.децембра 1915.године са циљем да се становништво пограничне зоне Подриња, Источне Херцеговине и Црне Горе уклони са својих вијековних огњишта.

За 18 мјесеци кроз добојски логор је прошло 45791 лице од чега је 12000 умрло од мучења, глади и исцрпљености.

___________________________________________________

Света Архијерејска Литургија у Зворнику (Материце)
Зворник, 26.децембар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог мученика Евстратија, светог свештеномученика Гаврила, светог Никодима Српског-Материце,  Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења светог Јована Крститеља у Зворнику.

Владики Василију саслуживали су архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, протојереј-ставрофор Раде Тешић и протођакон Славољуб Милошевић.

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Када је добри Бог са нама, браћо и сестре? Увијек и непрестано али највише када извршавамо Његове заповијести. Господ је са нама када смо са Њим у заједници цијелим душом и тијелом као што је то тренутак данас кад смо сабрани у овоме светом храму. Зар није чудо и овај данашњи дан када је овај храм претијесан да прими све који би жељели да буду саучесници гозбе Господње. Ко би могао помислити уназад 20 година да ће хор овако умилно пјевати, да ће више омладине бити него старих. Ето милости Божије, ето благослова Божијег, ето момента када осјећамо да је Бог са нама. Бити заједничар са Богом значи осјетити на себи милост Божију“, истакао је Владика Василије и додао:“ Запитајмо се да ли часно постимо постове, исповиједамо ли се истински или само формално сагнемо главу. Да ли очишћени, попут разбојника који је исповједио Христа на крсту, прилазимо светом причешћу? Када свештеник хоће само формално да вас исповједи, ви реците: Оче немој да журиш, хоћу да се исповиједим како ваља. Данас вама мајкама честитам данашњи празник са жељом да будете примјер својој дјеци, снајама, сестрама, унучадима. Желим вам да у вашим очима никада не буде мржње него љубави. Нема бољег узора како треба да изгледа добра хришћанска мајка од Пресвете Богородице. Желим вам да вас Господ чува у свим данима вашега живота. Свима вама нека је на здравље и спасење данашњи празник и нека су вам благословени дани који су пред нама. Нека ови дани буду пуни милости Господње према свима нама. Нека благослов Господа Бога Исуса Христа буде на свима вама и вашим на домовима у све дане. Амин“.

На Светој Литургији причестило се око 300 вијерника.

__________________________________________________

Владика Василије наставио са свакодневним обилацимаугрожених у поплавама

Бијељина, 10.децембар

Владика зворничко-тузлански Господин Василије и данас је наставио са свакодневним обиласцима пострадалих у недавним поплавама.

Његово Преосвештенство је, као и претходних дана, са одбор са подијелу помоћи сагледао ситуацију и задржао се у разговору са народом.

Помоћ пострадалима преко Епархије зворничко-тузланске се свакодневно дијели а по хитном акту Преосвећеног Владике прикупља се на цијелом простору Епархије зворничко-тузланске.

____________________________________________________

Акција помоћи угроженима у поплави
Бијељина, 10.децембар

Преосвећени Владика Василије примио је данас , у манастиру светог Василија Острошког у Бијељини, у посјету господина Славка Мандића из Дервенте који је доставио помоћ пострадалим у поплави на подручју Семберије, а који је и сам у поплави, која је погодила и Дервенту у јуну мјесецу ове године, претрпио огромну материјалну штету.

Помоћ се састојала од једног камиона робе у коме су садржане основне животне намирнице као што су: вода тјестенина, брашно и огрев у количини од 30 м3.

Господин Мандић је добитник Ордена Светога Саве а због великог доприноса у току изградње Саборног- спомен храма у Дервенти као и многих других светиња наше свете Цркве, а његов син Синиша, најстарији од петоро дјеце, је кум дервентског Храма.

Преосвећени Владика се захвалио за достављену помоћ, али прије свега за дјелатну љубав коју је показао Господин Мандић, надајући се да ће и други поучени његовим примјером поступити на сличан начин.

_____________________________________________________

Света Архијерејска Литургија у Обудовцу
Обудовац, 12.децембар

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светих мученика Парамона и Филумена, Свету Архијерејску Литургију у Обудовцу код Шамца.

Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји-ставрофори Славко Максимовић и Михајло Гачић и протођакон Славољуб Милошевић.

Владика Василије истакао је у бесједи значај поста и молитве за преображај духовног стања човјека.

_____________________________________________________

Састанак Владике Василија са

православним војним свештеницима
Добој, 23.децембар.

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је данас, на празник светог мученика Мине и друг са њим;светог Јована деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у Саборном-спомен храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју.

Његовом Преосвештенству саслуживали су православни војни свештеници у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

„Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима да би људи видјевши ваша добра дјела славили Оца нашега који је на небесима. Славити Христа Бога можемо устима али ако га не славимо дјелима својим, браћо и сестре, онда узалуд дижемо руке небу. Свако људско биће које је крштено у име Свете Тројице позвано је да својим животом свједочи благога Христа Господа. Од нас се тражи да цијелога себе предамо Господу. Управо због тога састали смо се данас ви и ми, слуге Божијег олтара, свештеници који су у Оружаним снагама Босне и Херцеговине. Видите са нама и нашу благочестиву војску и то је један нови знак у временима у којима живимо. Служити Богу преко ближњих велика је част. Наша браћа у Оружаним снагама су ти који поред својих обавеза као официри и војници, славе Бога на небесима. Официрима, војницима и војним свештеницима желим да увијек буду свједоци истине светога јеванђеља и да се никада не постидите Господа Бога и светих Његових. Будите градитељи мира и свјетлост свијету да би сви који гледају у вас, православне Србе, видјели како се живи за истину и правду Божију. Вама браћо и сестре хвала што сте данас са нама окупљени око Тијела и Крви Христове“, истакао је Владика Василије и додао:“Браћо и сестре, у цркви светих Петра и Павла у Добоју, 27.децембра у 11 часова, служиће се парастос свим жртвама концентрационог логора Другог свјетског рата који је постојао у Добоју. Многи данас заборављају те свете и свијетле жртве рода нашега. Желим и Богу се молим да рата никада нигдје не буде. Молим се Богу да у Босни и Херцеговини влада трајни мир. Свима нама нека Господ Бог помогне да часно испостимо божићњи пост како бисмо радосно запјевали у божићње јутро:Слава Богу на висинама а на земљи мир, међу људима добра воља. Нека вас благослови Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети.Амин“.

Преосвећени Владика Василије одликовао је господина Миленка Максимовића из Добоја орденом Светога Саве за залагање које је показао приликом проналажења историјских података о пострадалим мученицима из Другог свјетског рата.

Након Литургије Владика Василије, надлежни архијереј православног душебрижништва у Оружаним снагама Босне и Херцеговине, је одржао састанак, у касарни Радомир Путник, са православним војним свештеницима у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

Share this:
Share this page via Email Share this page via Stumble Upon Share this page via Digg this Share this page via Facebook Share this page via Twitter